Kako izvršiti ekvivalentno podeljenje bez korišćenja graničnih vrednosti?

Раздвајање у еквивалентне класе без коришћења граничних вредности подразумева дефинисање скупова улазних података за које се очекује да ће систем обрађивати на исти начин. Уместо фокусирања на границе опсега, одређују се типични представници сваке класе.

Алгоритам је следећи:

1. Анализирати захтеве: разумети функционалност и одредити које улазне вредности утичу на понашање система.
2. Идентификовати класе: поделити улазне вредности у групе које представљају сличне ситуације или услове обраде. Вредности у свакој класи треба да се понашају идентично.
3. Изабрати представнике: за сваку класу изабрати једног или више типичних представника, без фокусирања на грајне вредности.
4. Креирати тест случајеве: користити изабране представнике за формирање тест случајева.

Пример: функција која прихвата број од 1 до 100.

Уместо граница (1, 100), могу се дефинисати класе:

• Бројеви у распону (1, 100): на пример, 5, 50, 95.
• Бројеви ван распона (< 1): на пример, -10, 0.
• Бројеви ван распона (> 100): на пример, 110, 200.

За сваку класу се бира представник, на пример:

• Класа "Бројеви у распону": 50
• Класа "Бројеви ван распона (< 1)": 0
• Класа "Бројеви ван распона (> 100)": 150

На овај начин, тест случајеви ће укључивати ове представнике, без јасног фокуса на границе вредности 1 и 100.