Са којим типовима архитектуре сте се сусретали у свом раду?

U svom radu susretao sam se sa sledećim tipovima arhitekture:

• Monolitna arhitektura: Tradicionalni pristup gde su svi sastavni delovi aplikacije čvrsto povezani i distribuirani kao celina. Jednostavna za razvoj u početnim fazama, ali teška za skaliranje i promene.
• Višeslojna (N-Tier) arhitektura: Podela aplikacije na logičke slojeve (Prezentacija, Poslovna logika, Pristup podacima). Nudi bolju modularnost i upravljivost u poređenju sa monolitnom.
• Mikroservisna arhitektura: Aplikacija je podeljena na male, nezavisne servise, od kojih svaki obavlja određenu poslovnu funkciju. Servisi komuniciraju putem mreže. Visoka skalabilnost, fleksibilnost i otpornost, ali zahteva složeniju infrastrukturu i upravljanje.
• SOA (Service-Oriented Architecture): Arhitektura izgrađena oko poslovnih servisa dostupnih putem standardizovanih protokola. Fokusirana na ponovnu upotrebu funkcionalnosti.
• Višeslojna arhitektura: Obično uključuje razdvajanje na slojeve Prezentacija, Aplikacija, Domen i Infrastruktura. Naglasak na razdvajanju poslovne logike (Domen) od tehničkih detalja (Infrastruktura).
• Heksagonalna arhitektura (Ports and Adapters): Usmerena na izolaciju glavne poslovne logike od spoljašnjih zavisnosti (baze podataka, UI, spoljašnje usluge) putem portova i adaptera. Povećava testabilnost i fleksibilnost.
• Event-Driven Architecture (EDA): Komponente komuniciraju putem objavljivanja i pretplate na događaje. Pogodno za sisteme sa asinhronim procesima i visokim stepenom paralelizma.

Najčešće sam radio sa višeslojnom i monolitnom arhitekturom u ranim fazama projekata, kao i učestvovao u projektima refaktorisanja monolita u pravcu višeslojnih i u manjoj meri mikroservisnih arhitektura. Primenjivao sam principe višeslojne i heksagonalne arhitekture pri projektovanju pojedinačnih modula unutar većih sistema.