Akými metódami bolo možné riadiť vykonávanie asynchrónnych úloh pred zavedením syntaxe async/await?

Pred pojavljivanju sintakse async/await u JavaScript-u za upravljanje asinhronim zadacima, koristile su se neke glavne metode:

• Callback funkcije — prosljeđivanje funkcije koja se poziva nakon završetka asinhrone operacije:

  fs.readFile('file.txt', (err, data) => {
    if (err) throw err;
    console.log(data);
  });
  

• Promises (Obećanja) — objekti koji predstavljaju rezultat asinhrone operacije, s metodama .then() i .catch():

  fetch(url)
    .then(response => response.json())
    .then(data => console.log(data))
    .catch(error => console.error(error));
  

• Biblioteke za upravljanje asinhronim zadacima — na primjer, async.js, koje su pružale korisne funkcije za sekvencijalno ili paralelno izvršavanje zadataka.

Ove metode su omogućavale organizaciju asinhronog koda, izbjegavanje "pakla callbackova" i poboljšanje čitljivosti prije pojave async/await.