Šta je testiranje sistema?

Testiranje sistema je proces provere i ocene ponašanja završnog i integrisanog sistema u skladu sa specifikacijama i očekivanjima korisnika. Sprovodi se na potpunom i integrisanom proizvodu, uključujući hardver i softver (ako je primenjivo).

Ključni aspekti:

• Cilj: Osigurati da sistem u celini funkcioniše kako je predviđeno i da ispunjava poslovne zahteve.
• Obuhvat: Testovi se sprovode na potpuno sastavljenom sistemu, simulirajući realne uslove korišćenja.
• Tipovi testova: Uključuju funkcionalne i nefunkcionalne testove na nivou sistema (npr. performanse, sigurnost, upotrebljivost).
• Okruženje: Uglavnom, testovi se sprovode u okruženju što je moguće bliže proizvodnom.
• Ulaz: Integratori, sastavljeni komponenti, sistemski zahtevi, arhitektura sistema.
• Izlaz: Izveštaj o pronađenim greškama na nivou sistema, rezultati izvršenja test scenarija.

Glavne vrste sistemskih testova:

• Funkcionalni test: Provera da li sistem pravilno izvršava svoje deklarisane funkcije.
• Nefunkcionalni test: Procena performansi, sigurnosti, pouzdanosti, skalabilnosti, upotrebljivosti i drugih nefunkcionalnih karakteristika sistema.
• Regresiono testiranje: Provera da li su se pojavile nove greške kao rezultat promena u sistemu.
• Testiranje kompatibilnosti: Provera rada sistema u različitim okruženjima (pregledači, operativni sistemi, uređaji).
• Test opterećenja: Procena ponašanja sistema pod visokim opterećenjem.

Faza sistemskog testiranja je ključna za identifikaciju grešaka koje možda nisu otkrivene na nižim nivoima (jedinično, integraciono testiranje).