Šta je mikroservisna arhitektura?

Ovo je pristup razvoju softvera u kojem je aplikacija strukturirana kao skup malih, autonomnih servisa. Svaki servis fokusiran je na određenu poslovnu funkciju i komunicira sa drugim servisima putem laganih mehanizama, često putem mrežnih protokola.

Ključne karakteristike:

• Decompozicija: Podela monolitne aplikacije na manje, upravljive delove.
• Autonomija: Servisi mogu biti razvijani, implementirani i skalirani nezavisno.
• Fokus: Svaki servis rešava usko, specifično zadatak.
• Distribucija: Servisi mogu raditi na različitim mašinama ili klasterima.

Prednosti uključuju bolju skalabilnost, otpornost (kvar jednog servisa ne izaziva kvar cele aplikacije), fleksibilnost u izboru tehnologija za različite servise, bržu razvoj i implementaciju.

Nedostaci: povećana složenost upravljanja distribuiranim sistemom, potreba za pouzdanim mehanizmima za interakciju i nadzor, potencijalni problemi sa konzistentnošću podataka između servisa.