Koje obrasce dizajna poznajete?

• Kreirajući:
  • Fabrika metoda: Kreiranje objekata putem interfejsa bez specificiranja konkretne klase.
  • Apstraktna fabrika: Kreiranje porodica povezanih ili zavisnih objekata bez specificiranja njihovih konkretnih klasa.
  • Graditelj: Postepeno kreiranje složenog objekta, omogućavajući korišćenje istog koda za izgradnju za dobijanje različitih prikaza objekta.
  • Prototip: Kreiranje novih objekata kopiranjem postojećih.
  • Singleton: Osigurava da klasa ima samo jedan primerak i pruža globalnu tačku pristupa tom primerku.
• Strukturni:
  • Adapter: Pretvara interfejs jedne klase u drugi koji klijenti očekuju.
  • Most: Razdvaja apstrakciju i implementaciju tako da mogu da se menjaju nezavisno.
  • Kompozit: Omogućava grupisanje objekata u stablo strukture za predstavljanje hijerarhija deo-ceo.
  • Dekorator: Dinamički dodaje nove odgovornosti objektu, oblažući ga u dekoratorske objekte.
  • Fasada: Pruža pojednostavljeni interfejs složenom podsistemu.
  • Pojedinac: Omogućava da se u memoriji smesti veliki broj malih objekata deleći njihovo zajedničko stanje.
  • Zamenik: Pruža zamenu ili nadoknadu za drugi objekat radi kontrole pristupa.
• Ponašajuće:
  • Lanac odgovornosti: Omogućava prosleđivanje zahteva redom kroz lanac obrađivača.
  • Komanda: Pretvara zahtev u samostalni objekat koji sadrži sve informacije o zahtevu.
  • Iterator: Pruža način za sekvencionalni pristup svim elementima složenog objekta, bez otkrivanja njegovog unutrašnjeg prikaza.
  • Posrednik: Definiše objekat koji inkapsulira način interakcije skupa objekata.
  • Čuvar: Omogućava sačuvanje i obnavljanje prošlog stanja objekta, bez otkrivanja detalja njegove implementacije.
  • Posmatrač: Definiše zavisnost tipa "jedan prema više" između objekata tako da, kada se promeni stanje jednog, svi zavisni od njega budu obavešteni i automatski ažurirani.
  • Stanje: Omogućava objektu da menja svoje ponašanje u zavisnosti od unutrašnjeg stanja.
  • Strategija: Definiše porodicu algoritama, inkapsulira svaki od njih i čini ih zamenjivim.
  • Šablonski metod: Definiše kostur algoritma u operaciji, ostavljajući podklasama da odrede neke korake algoritma.
  • Posetilac: Predstavlja operaciju koja treba biti izvršena nad elementima strukture objekata.

Takođe poznat sa antipatterns i SOLID principima.