Kako odrediti optimalni nivo opšte apstrakcije u razvoju softverskih rešenja?

Оптимални ниво апстракције је оно на којем је код довољно обједињен да се може поново користити и бити флексибилан, али при том не постаје превише сложен и нејасан.

Да бисте га одредили, требало би:

• Проценити колико често се понавља логика коју желите апстраховати. Ако је понављања мало, можда је апстракција сувишна.
• Обезбедити да апстракција не отежава разумевање кода. Ако је потребно писати много додатних класа или интерфејса, можда је боље поједноставити.
• Примењивати принцип KISS (Keep It Simple, Stupid) — не компликовати без потребе.
• Проверити колико је лако мењати и проширивати код са тренутном апстракцијом.

У пракси, то је равнотежа између поновне употребе, лакоће одржавања и једноставности. На пример, у iOS-у се често користе протоколи за апстракцију, али није добро стварати превише мале протоколе без стварне користи.