Koje podatke ne treba indeksirati?

Sledeći tipovi podataka ne bi trebalo da budu indeksirani:

• Veliki binarni podaci (BLOB-ovi/TEXT-ovi): Indeksiranje ovih polja zahteva velike količine memorije i prostora na disku, a pretraživanje delimične podudarnosti teksta u indeksu nije efikasno.
• Polja sa niskom kardinalnošću: Polja koja sadrže vrlo mali broj jedinstvenih vrednosti (npr. booleanske vrednosti, status polja sa više vrednosti) ne pružaju značajnu korist u pretraživanju, jer će indeks sadržavati mnogo duplikata.
• Često menjajuća polja: Indeksiranje takvih polja dovodi do stalnih ažuriranja indeksa, što može negativno uticati na performanse operacija pisanja.
• Polja koja se retko pretražuju: Kreiranje i održavanje indeksa za takva polja nije preporučljivo, jer troškovi održavanja prevazilaze koristi od ubrzavanja retkih upita.
• Polja sa mnogo NULL vrednosti: U većini baza podataka NULL vrednosti ili se ne uključuju u indeks ili se neefikasno obrađuju.
• Derivirana ili računarska polja: Za takva polja je obično bolje indeksirati izvornu polja i koristiti predikate (npr. WHERE uslove) za filtriranje.

Prilikom donošenja odluke o indeksiranju, važno je uzeti u obzir kompromis između ubrzanja čitanja i usporavanja pisanja, kao i potrošnje resursa. Redovne analize planova izvršenja upita pomažu da se utvrdi da li postojeći indeks efikasno funkcioniše ili je potrebno izvršiti prilagođavanja.