Broj mikroservisa koje sam samostalno kreirao varirao je u zavisnosti od projekta. Obično sam pravio od 3 do 10 mikroservisa, od kojih je svaki bio odgovoran za posebnu poslovnu logiku ili funkcionalnost.

Na primer, u jednom projektu su postojali mikroservisi za autentifikaciju, upravljanje korisnicima, obradu plaćanja i slanje obaveštenja. Takav pristup je omogućavao razdvajanje odgovornosti i olakšavao skaliranje.

Važno je uzeti u obzir složenost podrške i interakcije između servisa kako bi se arhitektura izbegla da postane previše složena.

Претходно Следеће