Koji mikroservisi mogu biti horizontalno skalirani?

Практично све микросервисе који су дизајнирани у складу са принципима stateless (без чувања стања).

Главни критеријуми:

• Stateless (без чувања међустатног): Сервис не чува специфичне информације за одређени захтев између позива. Сви потребни подаци се преносе са захтевом или се чувају у спољашњем, скалабилном извору (база података, кеш, брокер порука).
• Детерминисано понашање: Са истим улазним подацима, сервис увек даје исти резултат, без обзира на то која инстанца (сервер) га извршава.
• Независност: Сервис није чврсто везан за одређени машину или ресурс који се не може лако репликовати.

Примери микросервиса који добро скалирају хоризонтално:

• Аутентификациони и овлашћивачки сервиси.
• Сервиси за обраду HTTP захтева (API Gateway, бекенд сервиси).
• Сервиси за обраду порука из редова.
• Сервиси за извршавање позадинских задатака (worker сервиси).
• Сервиси за генерисање извештаја (ако подаци долазе из спољашње базе података).

Микросервиси са стањем (stateful) се тешње скалирају хоризонтално и захтевају посебне приступе, као што су:

• Partitioning (подела): Делити податке између инстанци сервиса.
• Дистрибуиране базе података: Коришћење система за управљање базама података који обезбеђују скалабилност и репликацију.
• Користење In-Memory Data Grids: За кеширање и обраду стања у дистрибуираним окружењима.

Важно је разумети да чак и сервис без стања захтева скалабилну инфраструктуру за складиштење података (база података, кеш, брокер порука) и оркестрацију (Kubernetes, Docker Swarm) за ефикасно хоризонтално скалирање.