Koji su pristupi za implementaciju u jezgro?

Postoje sledeći glavni pristupi za ubrizgavanje zavisnosti u jezgro aplikacije:

• Ubrizgavanje putem konstruktora (Constructor Injection): Zavisnosti se prosleđuju kao parametri konstruktora klase. Ovo je najpreporučljiviji pristup, jer čini zavisnosti eksplicitnim i obavezuje klasu da primi sve potrebne zavisnosti prilikom kreiranja.

  public class MyService
  {
      private readonly IDependency _dependency;
  
      public MyService(IDependency dependency)
      {
          _dependency = dependency;
      }
  
      public void DoWork()
      {
          _dependency.Execute();
      }
  }
  

• Ubrizgavanje putem svojstava (Property Injection): Zavisnosti se dodeljuju javnim svojstvima klase. Manje je preporučljivo, jer zavisnosti mogu biti opcionalne, što otežava razumevanje potrebnih komponenti klase. Često se koristi za opcionalne zavisnosti ili u kombinaciji sa drugim pristupima.

  public class AnotherService
  {
      public IDependency Dependency { get; set; }
  
      public void DoWork()
      {
          Dependency?.Execute(); // provera na null je važna
      }
  }
  

• Ubrizgavanje putem argumenata metode (Method Injection): Zavisnosti se prosleđuju kao parametri konkretne metode. Pogodno je kada je zavisnost potrebna samo za izvršenje određene operacije.

  public class YetAnotherService
  {
      public void DoWork(IDependency dependency)
      {
          dependency.Execute();
      }
  }
  

Izbor pristupa zavisi od karaktera zavisnosti i konteksta korišćenja klase. Ubrizgavanje putem konstruktora je de facto standard za obavezne zavisnosti.